Kuću je lako naći, nalazi se u glavnoj ulici (sa leve strane gledajući od Zrenjanina).
Po izgledu fasade da se zaključiti da nije autentična.

Vetrenjača se nalazi na širokoj poljani pored puta za Kikindu.
Objekt je, izgleda, bio renoviran pre možda dvadesetak godina, ali sada su, pošto nije u funkciji, već krenula manja oštećenja.
Inače, u unutrašnjosti se nalazi kompletna drvena konstrukcija. Takođe i par gvozdenih zupčanika, dok smo napolju zatekli dva mlinska kamena.

Pitali smo se zašto od ovoga nije napravljena turistička ili turističko-ugostiteljska atrakcija, kada postoje svi uslovi. Pogotovo što je u neposrednoj blizini poznata i posećena banja i lečilište. Takođe, nije daleko ni primer za ugled - pretvorena u uspešan ugostiteljski objekt, vetrenjača u Bečeju.

Rusanda je poznata lekovita banja u kojoj se nalazi specijalna bolnica za rehabilitaciju.
Banja je smeštena uz jezero Rusanda, koje je jedno od tri slana jezera Srbije.
Priobalje jezera je zaštićeno prirodno dobro kao Park prirode zbog raznovrsnosti flore i faune, odnosno staništa velikog broja ptičijih vrsta.

Dugo smo znali za ovu Banju. Sada smo je videli po prvi put. Ostali smo iznenađeni ambijentom mnogo lepšim od očekivanog.

Izgrađena je 1896. Danas je u zgradi - dom penzionera.

Naknadno: čitam da je objekt 2018. godine proglašen za spomenik kulture i da je još 2010. urađen konzervatorsko-restauratorski projekat za obnovu. Da li će do obnove ikad doći?

Izvanredno oslikana crkva, ikonostas pleni i ikonama i duborezom. Zabat iznad ulaznog portala je (skoro) jedinstven u skupu pravoslavnih crkava.

Proglašena je za kulturno dobro 1981. godine.
Kuća pored istorijske, kao tipična za građansku arhitekturu početka 20. veka, ima i arhitektonsku vrednosti.
Kuća ima stanare i dobro je održavana.

Nažalost, ovu baru, koja je jedno od najočuvanijih slanih jezera u Evropi i od koga zavise mnoge biljne i životinjske vrste, zatekli smo potpuno suvu.

Kuća se nalazi na kraju najduže ulice u selu, odmah do nasipa iza koga teče Tisa. Kuća se održava, sveže je okrečena.

Prema informaciji na licu mesta ovde se nalazila partizanska baza.
Nemački okupatori su 26. avgusta 1944. godine napali bazu. Poginulo je 55 ilegalaca, dok se 15 njih probilo iz obruča.
Spisak na spomen ploči sadrži 25 imena.

Beli cvet postavljen je na postamentu u kome su upisana imena poginulih meštana.
Do skulpture vodi duga popločana staza.
Plato sa skulpturom je vizuelno oivičen uzdignutom stazom i klupama za sedenje.

Ogromne zgrade starog mlina, tokom drugog svetskog rata pretvorene su u logor za više hiljada zatvorenika. Kompleks je izgrađen na mestu još starijeg mlina koji je počeo sa radom 1799.

Po legendi, tokom 17. veka na ovom se mestu nalazio manastir u kome je služio monah iz Hilandara.
Njegov grob koji je postao kultno mesto je u kapelici sagrađenoj uz zid crkve.

Postavljen je 1949. godine. Nalazi se u nevelikom parku na trgu u centru sela.

Kuća je veoma stara, a značajna je i po tome što je u njoj rođen i u njoj živeo Aleksandar Sandić (1836 - 1908), književnik i pisar Vuka Karadžića. Bio je i saradnik Svetozara Miletića. Autor je jedne od verzija himne Svetom Savi.
Kuća je urušena.
Tabla sa informacijom ne postoji.

Utvrđeno je da je voda preporučljiva i za piće i kupanje, kao i da ima broma i silicijum-dioksida u znatnoj količini. Po sastavu i svojstvima slična je onima koje se koriste u banjama Karlsbad, od koje je čak i kvalitetnija, i Fridrihshal, od koje je opet manje mineralizovana.

Pokušali smo da nađemo izvor. Maštani su nam rekli da je izvor negde u ataru, da je potpuno prepušten prirodi (obrastao zelenilom) i da je bez ikakvog obeležja.
PoŠto smo zaključili da su nam šanse nikakve, odustali smo od potrage.

Nevelika, skladna zgrada u centru Zrenjanina čeka bolje dane.
Nastala je 1894. Ne tako davno otvorena je magistrala tik uz vilu, tako da je verovatno i to doprinelo da ostane objekt bez namene.

Dobra šala
Iznad ulaznih vrata, okačen je natpis na štampanoj tkanini:
Gradski muzej / Muzej destrukcije

Zgrada je veoma interesantna. Većim delom zavučena u usku ulicu iza crkve, stvara neki svoj posebni ambijent.
Fasada je dinamična, plastika oko prozora je u varijacijama, a prozorski usitnjeni okviri dodaju prizoru specifičan ritam. Isturen spratni deo fasade pojačava utisak, unosi malo orijenta asocijaciom na doksate.

Veliki blok sa pročeljem prema centralnom trgu.
Secesija je ostavila značajan broj šarmantnih fasada sa puno (ponekad suviše?) neuobičajenih i razigranih detalja. Ovo pročelje obiluje i detaljima i horizontalnim i vertikalnim podelama.

Prizemna zgrada na centralnom trgu, odmah od katedrale.

Ugaona spratna zgrada. Izlazi na centralni gradski trg.

Zgrada se nalazi na kraju bloka između dve ulice koje se levkasto sastaju u razmak koji čini prostor za samo jedan objekt. Tako zgrada izlazi tri ulice i jedna je od retkih u Zrenjaninu koja pored pročelja može da prikaže i obe svoje bočne strane.
Pročelje je, sa svojim detaljima, horizontalnim i vertikalnim linijama, vrlo upečatljivo.

Nalazi se na centralnom gradskom trgu.
Visoka i strogih linija, dominira trgom. Dosta neuobičajene forme, osnova je u obliku krsta, a poprčeni brod dominira nad uzdužnim. Pogled sa strane otkriva mnoštvo razigranih elemenata.

Crkva je jedan od najstarijih sakralnih objekata u Banatu izgrađen od tvrdog materijala.
Nedugo po izgradnji, godine 1783, izvršena je dogradnja objekta.

Na kraju obilaska grada, kao i celog dana provedenog na putu, odmorili smo se u prijatnoj hladivini porte. A i zaslužili smo.

Spomenik je posvećen borcima i žrtvama fašizma stradalim u Aprilskom ratu 1941. i tokom NOB.

Velika dvospratna zgrada kojom se završava blok zgrada jedne strane centralnog gradskog trga.
Interesantani detalji na pročelju - balkon na prvom i četiri statuete iznad njega, na drugom spratu.

Nalazi se u bloku zgrada koje zatvaraju jednu stranu centralnog gradskog trga. Blok je kompaktan, tako da je sve što se moglo prikazati - fasada zgrade.

Po izgradnji, ovo je bio najmoderniji hotel u gradu, a verovatno i celom Banatu.
Sada je prizemlju poslovni prostor, dok su na spratovima prostorije bez namene.

Pošto je ovo sada poslovna zgrada, enterijer nije bio dostupan za snimanje. Takođe, pitanje je da li je preostalo išta od autentičnog.

Veliko područje koje zahvata ulice koje izlaze na centralni gradski trg obuhvaćeno je ovom zaštitom.
Tu je skoncentrisan veliki broj zgrada koje su arhitektonski, istorijski ili na drugi način značajne za grad.

Neizvesno je da li je u ovoj kući rođen Stevica. U tri različita teksta postoje tri različita navoda. Izvesno je samo da je jedan period života proveo baš u ovoj kući.

Stablo raste na privatnom posedu, u sredini bloka privatnih povezanih okućnica, tako da je posmatraču sa ulice dostupan samo sam vrh stabla..

Niko od stanara nije bio prisutan. Malo smo zavirili "preko ograde", nadamo se da domaćinima neće smetati.

Neobična slika - toranj crkve nalazi se u sklopu velike građevine.
Dve velike zgrade koje se nastavljaju na crkvu bile su zidane kao pijaristička gimnazija. Deo kompleksa je i danas gimnazija, građanska.

Ogromna dvospratna zgrada, koja teško može da stane u jedan kadar, dominira naspramnom obalom rukavca reke.

Pored veličine zgrade, pri neuspešnom pokušaju da je snimim u jednom kadru, imao sam kao problem i sunce. Bilo je nisko na suprotnoj strani fasade.

Sinagoga je uništena tokom Drugog svetskog rata.

Izduženih gotskih linija, deluje vrlo elegantno obrgljena u donjem delu zalenilom koje je okružuje.
Ona je, zajedno sa zgradom suda, najupečatljiviji objekat na drugoj obali pri pogledu sa gvozdenog mosta.

Odmah po ulasku u selo bili smo prijatno iznenađeni - na skoro svakom električnom stubu nalazilo se po gnezdo roda. Još lepše, iz svakog su virila po dva ili tri mladunca.
Isti prizor se nastavio i u ulici u koju smo skrenuli, računamo da smo videli barem 20 parova sa potomstvom.

Na ovom mestu je formiran Štab narodnooslobodilačkog pokreta Vojvodine u junu 1941. godine.

Izgrađena je 1911, tokom 2007. godine je sanirana i restaurirana.

Humka je arheološki obrađena. Najčešći nalaz bile su ljudske kosti.

Po navodima našeg vodiča, stanovnika sela Zlatice, pronađeno je mnogo ljudskih kostiju, a pronalažene su u velikom broju i po odlasku arheologa.
Naš vodič je rođen u naselju koje je postojalo u neposrednoj blizini humke, ali je kasnije napušteno, a svi objekti uklonjeni.

Vrlo bistru vodu okružuje široka peščana plaža sa špalirom suncobrana od trske.
Kupalište se nalazi u jami iz koje je ranije vađen šljunak i pesak, što je po Banatu i Bačkoj redovna pojava.

Da li je ovako prijatno i u vreme sezone, nismo još uspeli da proverimo.
Uz pogled na ovu bistru vodu, sve one priče o problemima sa pijaćom vodom u ovom gradu postaju pomalo upitne. Ipak, znamo da su stvarne.

Spomenik se nalazi u samom centru sela, uz školu.
Uz veliki beli monument, na pristupu uzvišenom platou nalaze se spomen ploče sa imenima poginulih meštana.

Dvorac je izgrađen početkom 19. veka, ali je vremenom dograđivan i preoblikavan, a konačni izgled dobija krajem veka. Uz zgradu dvorca, sačuvan je i vodotoranj u obliku osmougaone kule na kanalu pored dvorca. Toranj je (verovatno) nastao krajem 19. veka.
Vrlo prijatnog izgleda, objekt svojim linijama, osim centralne "kule", podseća na seosku kuću. Malo veću doduše.
Dvorac je već duže vremena reprezentativni ugostiteljski objekt.

Proverili smo restoran, odnosno letnju baštu. Ugodan ambijent i ukusna hrana.

Velelepna gotska građevina u mestu koje, čini se, za takvu nije dovoljno veliko. Posebno još kad se zna da je građena samo za deo populacije.
Sada se ne koristi. Oštećenja na fasadi su već uveliko vidljiva.
Odmah pored crkve se nalazi i čuveni dvorac Kaštel Ečka.

Ikonostas i tronovi ove rumunske pravoslavne crkve su zaštićeni spomenici kulture.
Okružena je održavanim zelenilom i drvećem ispod koga su klupe za odmor.

Nažalost, crkva je bila zatvorena, te nismo imali uvid u zaštićene sadržaje.

Crkva je građena ubrzo po doseljavanju Srba pod Arsenijem Čarnojevićem u ove krajeve, godine 1711. Zbog nepostojanja odgovarajuće drvene građe, zidovi su od naboja, kasnije obloženi čerpićem. Krov je pokriven šindrom što je za Vojvodinu jedinstven slučaj.
Enterijer je, sa izuzetkom renovirane tavanice, potpuno autentičan, a unutrašnjost krasi vrlo vredan ikonostas.

Pretpostavlja se da je građena po doseljavanju srpskih graničara.
Prvobitno je zidana busenjem, za šta postoje mali dokazi, a pokrivena šindrom koju je danas zamenio biber crep.

Stilizovana figura borca sa puškom nalazi se u malom parku u centru sela.

Dobrovoljci iz Botoša učestvovali su na strani saveznika u bikama na Dobrudži tokom Prvog svetskog rata.
Ovaj spomenik je posvećen poginulima iz tog vremena.

Karakterističnog je izgleda zbog tri kupole, dok su dve kupole na pročelju samo zamena za tornjeve zvonika.

Kompleks obuhvata kompletno seosko domaćinstvo, sa svim pomoćnim zgradama i omanjim dvorištem.
Nalazi se uz dvorište škole.
Prepoznali smo čardak sa svinjcem i ukopani trap, ali nismo uspeli da odredimo funkciju peći na sredini dvorišta.
Kuća verovatno sadrži određenu postavku, jer se kroz prozor naziru predmeti domaćinstva.

Dan kada smo svratili bila je nedelja. Nije nelogično što je bilo sve zatvoreno i što nismo nikoga zatekli.

Stablo se nalazi u samom centru i lako ga je pronaći.

Izgleda kao karakter iz horor filma - mnogoruko, čvornovato, moćno, okovano stablo... da li je živo?

Veliki deo ikona oslikao je Jovan Popović jedan od naših najznačajnijih ikonopisaca.

Vetrenjača se nalazi u okviru privatnog poseda. Bez isključive dozvole vlasnika, objekat se može razgledati samo preko ograde, udaljene tridesetak metara.

Iz ovog sela nema dalje. Nema ni desno ni levo, samo - nazad. A ova starina postojano čuva zadnje parče zemlje pred velikom vodenom ogradom.

Carska bara je prirodno (rečno) jezero.
Na ulazu u zaštićeni deo je izletište sa ugostiteljskim objektom.
Do vidikovca se može stići brodićem kli plovi kanalom Stari Begej i vozi jednom ili dva puta dnevno u sezoni.
Inače, do vidikovca vodi pešačka staza, paralelno sa kanalom, kroz retku šumicu. Jedina prepreka su 3.5 km, par srušenih stabala i malo korova. Staza se kosi da bi se omogućio prolaz, ali ne šire od 1 m, jer je i trava obuhvaćena zaštitom.

Išao sam peške do vidikovca. Nije naporno.
Inače obavezno isplanirajte posetu u vreme kada ide turistički brodić, videćete i saznati mnogo više o ovom rezervatu. Bez toga, videćete samo šumu, puno trske i par ptica.

Zidana vodica se nalazi na granici dva atara - Perleza i Stajićeva. Objekti su u odličnom stanju, a okolni prostor idealan za porodični izlet.
Od Perleza ide kaldrmisani put, 7km plus 600m zemljanog uz njive.
Od Stajićeva ima manje od 5 km atarskim putem, koji može biti problematičan u vreme kiša.

Kaldrmisanim putem iz Perleza se može voziti putničkim vozilom do 30 km/h. Uz oprez, na dvadesetak mesta postoje ozbiljna ulegnuća.
Najveći smetnja za preglednost je visoka trava po sredini, ali vozili smo ceo put baš po travi i nismo naišli na problem.

Mesto je arheološki obrađeno, ali nisu nađeni tragovi ukopa ili pak sahranjenih osoba.
Parcela pripada privatnoj kući. Kuća se malo koristi, humka je potpuno zarasla u gusto šipražje i potpuno je nepristupačna.

Imali smo sreće da naiđemo na komšiju čija je kuća neposredno uz plac sa humkom, tako da je, za razliku od nekoliko prethodno upitanih, bio upućen u temu.
Po njegovim rečima, arheolozi nisu pronašli baš nikakav dokaz sahranjivanja. U nekim navodima na netu spomenut je krst na vrhu humke, ali takvog nije bilo.
Da je reč o humci na kojoj je bilo utvrđenje, može se pretpostaviti na osnovu konfiguracije terena. Plato je izdignut 2 do 5 metara u odnosu na okolinu.

Novija crkva je podignuta na mesto mnogo starije, građene 1770. godine.
Novu crkvu je oslikao Uroš Predić, rođen u ovom mestu, a gradnju je pomogla njegova familija.

Humka je celom površinom izbrazdana kopanim rovovima.

Brazde na humci ne liče na arheološku obradu, pa čak ni na divlju, a s obzirom da se pri vrhu uočavaju ostaci bunkera (verovatno) iz 1948. godina, pomislili smo da su u pitanju rovovi vojne fortifikacije. Međutim i ta pomisao je potpuno nelogična, pa smo ostali u dilemi o kakvoj vrsti kopanja se radi.

Pap Pavle je aktivno učestvovao u pripremi i organizovanju ustanka tokom 1941. godine, ali je vrlo rano, već u avgustu 1941. uhvaćen i streljan.

U centru mesta nalazi se nekoliko objekata u okviru istog bloka koje su arhitektonski ili istorijski značajne, a vrlo slikovito odražavaju istoriju i razvoj sredine.
Pored dve crkve, tu su:
- zgrada ambulante
- zgrada bivšeg zatvora, sada smeštaj za lekare i medicinsko osoblje i apoteka
- kuća značajnog lekara dr Panića
- mali park sa spomenikom 1941-1945
Inače, u vreme Austrougarske, ceo blok su činile javne i upravne zgrade.
Zgrada ambulante je tako čvrsto zidana, da joj ni nemački topovi 1944. sa Titelskog brega nisu mogli ništa. Naime, Nemci su pri begstvu ostavili u podrumima tovar municije, koji su pokušali da unište topovskom kanonadom.

Meštanin koji nas je proveo kroz ovaj bloka, malo sa ponosom, a malo sa podsmehom, pokazujući ulaz u stari zatvor, naveo je "ovde je moj deda bio komandir".

Tekst na spomeniku:
1941 - 1945
Gde ja stadoh
ti ćeš poći
što ne mogoh
ti ćeš moći.

Sa brega iznad Titela pruža se pogled 360 stepeni unaokolo, s tim da se, po lepom vremenu, vidi bar pola Banata.

Humka se nalazi na austrougarskoj vojnoj mapi iz 19. veka. Drugi podaci su nedostupni.

Na ovu humku smo naišli sasvim slučajno, tragajući za humkom pod kojom je sahranjen kapetan Janča. Kasnije smo, uz pomoć starih karata identifikovali nalaz.

Spomenik je posvećen meštanima borcima, koji su streljani na ovom mestu, 19. avgusta 1943. godine.
Nalazi se desno od puta Čenta - Perlez. Udaljen je pedesetak metara od samog puta koji na tom mestu pravi blagu krivinu.

Crni obelisk sa spiskom imena nalazi se na uglu parka u centru.

Barokna crkva, fasada dvobojno krečena, pokošena porta sa nekoliko stabala i klupama za odmor.